to sto smo cutali kada nije trebalo,
to sto smo govorili kada je trebalo da cutimo,
to sto nismo pruzili ruku ili se osvrnuli na tugu i muku komsije,nepoznatog coveka na ulici,prijatelja,psa,
to sto nismo zaustavili ratove,izbor suludih vlasti,
to sto smo krcmili resurse prirode,ljubavi i slobode,
to sto toliko mislimo na sebe,
to sto nam je uvek lakse da prekinemo,unistimo i zanemarimo,
UZBUNA
to sto mislimo da su slike nasih srecnih zivota dovoljne i za srecu drugih,
to sto smo imali priliku da delimo ,a nismo je iskoristili,
to sto smo postali svojom greskom,
to sto smo postali greskama onih koji odlucuju o nasim sudbinama,
to sto smo toliko toga zabranjenog dozovolili,
UZBUNA
to sto smo vaspitavali decu sa bezbroj NE,
to sto su kao odrasli ljudi zaboravili da kazu DA,
to sto su sredstva za komunikaciju sama sebi svrha i reklama
to sto se solidarnost i hrabrost bude kada i uzasi koji su ih izazvali ,
jednom u 100 i 50 godina,
to sto traju neko vreme, a onda sve postaje isto i gore,
to sto nam je pamcenje traje kratko ,a prezir i oholost predugo,
to sto smo oprastali kada nije trebalo,
to sto nismo oprastali kada je trebalo,
toliko nemara,ravnodusnosti i nepaznji,
UZBUNA
toliko toga je doslo na naplatu sa onih obala koje nismo cuvali
na branama koje nismo odbranili
od mutnih voda koje su trebale da budu izvor nasih zivota i srece,
to sto smo potcenili prirodno u nama
to sto smo razbesneli snagu prirode oko nas
i od reka napravili ubice i krvnike,
to sto smo zgazili naucne spise i mape civilizacijskih znamenja
to sto za sve potope krivimo druge i sile nebeske ,
to nam se vratilo kao biblijski bumerang i pretnja,
oprosti divna planeto zemljo,
to sto smo mislili da se cunamiji desavaju drugima i mimo nas
UZBUNA
to sto nema popusta za cenu propusta
lekcija je to
koju smo morali nauciti,
da bismo opet postali
ljudi

Meeldib! 7