Kisne oktobarske veceri secanja su proradila, kao vec davno odgledani film po ko zna koji put. Rodjena u siromasnoj seoskoj porodici kao trece dete, uvek se ocekivalo od nje da ce u zivotu NAPRAVITI nesto.....Rodjena sa anomalijom da hramlje, koja je u pubertetu dosla do izrazaja, isla je u skolu, ucila, trudila se da zivi kao svi njeni drugari....zivela je pomalo sanjarski, samo noj znanim zivotom....Otpatila je prvo zaljubljivanje, i sva ostala misleci da je njen hod kriv za svaki rastanak....Zavrsila je skolu, zaposlila se, volela, patila.....padala i nastavljala dalje... Tridesete godine njenog zivota obelezilo je rodjenje sina, koga je zelela da rodi, da u zivotu ne bude sama, da ima kome da se raduje, da ostavi COVEKA, iza sebe.....Rasli su zajedno, jedno uz drugo, i jedno sa drugim....Dani su prolazili....on je stasavao u decaka, a ona je bila presrecna.....Ali, jednog dana morala se suociti sa vremenom koje dolazi, sa bolescu koja je dosla....da poremeti san, da poremeti zivot.....Suocila se sa hemioterapijom, opadanjem kose, operacijom dojke, zracnom terapijom....i danima i nocima, kada nije bila svesna cinjenice da su joj dani poklonjeni....Decak je nemo gledao u svoju majku, pitajuci zelenim ocima....sta se dogadja....Prvi put bili su odvojeni neko duze vreme....Nije prihvatala bolest kao istinu, jer znala je da bitku mora dobiti, zarad buducih dana.....Sve vreme uz nju bio je i covek koji je istu pricu vec jednom proziveo, ali zivot ga vracao da je jos jednom odzivi......Volela ga je svakom porom svoga bica, nocima je sedeo i vodio duge razgovore sa njom. Verovala mu je do beskraja.....Izdrzala je..sve...prebrodila sve....i vratila se zivotu, normalnom, koliko je to moguce u tim situacijama....A onda je otisao, ponela ga je toplina nekog drugog tela, pogled neke druge zene....Deo njenog sveta se srusio...mislila je da su posebni, da kraja nikada nece biti,....ali prevarila se kao mnogo puta do sada....Skupila je snagu, skupila je svu energtiju, i krenula dalje.....spremna da iza sebe ostavi prosle dane i spremna doceka neizvesnu buducnost....Sa svojim sinom zivi, polako, dan za danom.....Decak polako stasava u pubertetliju, kojim se majka ponosi....a ON, velika odlutala ljubav, njenog zivota.....VRATIO se...posle mnogih noci, posle mnogo dana..vratio ga zivot da nauci lekciju zivota,i po treci put...onda kada mu je i cerka obolela....Sa nekada napustenom zenom sada je nocima plakao u njenom stanu, trazeci uzroke...pitajuci se gde je napravio gresku....Vratio se da li iz osecaja krivice ili straha od buducnosti...tek ...zivot ga vratio...cinio je sve ono sto je nekada bilo nemoguce...a ona se nemo pitala...cemu sada sve to....i jos uvek trazi odgovor na to pitanje.... Spoznala je da je sve krug....sve je zivot....

Meeldib! 7