Žurio se što pre da joj donese.Bakica je uvek bila dobra prema njemu,bez bakšiša nije ga puštala da ode.Onu, malu čašicu rakije, je pio da joj učini volju,znao je da je njoj do razgovora.Koliko je samo puta pomogla u vezi škole i njegovoj deci.Žurio se, sa gomilom para u torbi za koje je znao da sutra neće vredeti ništa.Ako želi, nešto da kupi, moraće to odmah.Zvonio je na vrata i čekao,znao je da ona ne može da otvori brzo.-Pa,gde ste dosad,uđite,več dugo vas čekam.-prekorno će baka a na licu joj smešak.-Dobar dan.Prvo sam kod vas,ali zna se kad se naštampaju pare,ko ih prvi zgrabi.Pa vi ne znate, koliko mi je trebalo vremena, da ih izbrojim i spakujem.-seda za sto i vadi joj debeli koverat.Na stolu stoji flaša i ona mu sipa piće za koje misli da voli.-Potpišite,bako.-daje joj papir.Nikada nije brojila,uvek je verovala njemu.Izvadila je novčanicu iz koverte,pruža mu,šali se:-Pa posle kažite,da li negde u svetu postoji poštar koji dobija napojnicu od sto miliona.-Poštar se smeje:-Hvala gospođo,draga,ja vama zavidim,što ste milijarder.--.....Sedim sa drugarom,pijem pivo i onako uzgred ga pitam:-Je li,kako je baka,ona učiteljica iz tvoje zgrade?- Pogledao me iznenađeno i ne zna šta da mi kaže ili kako da mi kaže.-Pa ti ne znaš,nema je više.Našli su je posle nedelju dana,počela je da se oseća,zadah.- Osetih tugu,bol,zaprepašćenje:-Ma kako,pričao sam skoro sa njom?- -Kažu da je bila šećeraš,nikoga nije bilo da je sahrani pa je opština preuzela na sebe.-Kao da me je neko polio hladnom vodom,istina mi je isplivala pred oči......Ulazio sam u samoposlugu i tu sam je sreo.-Dobar dan, kako ste?-rekoh dragoj bakici sa najlepšim osmehom.-Zdravo sine.-tako me je zvala.-Evo ja, da se počastim,zamisli,našla sam šta mi treba u ovoj praznoj radnji.Celu penziju sam potrošila na ovu teglu meda.- vragolasto namiguje.-Ma,valjda ću i ja nešto naći.-rekao sam.-A,za onu tvoju dečicu,čuvaj ih,zlatni su.-smeška se bakica.-Doviđenja bako,ako vam nešto zatreba,tu sam.- -Ne,sine moj,meni više ništa ne treba.-odlazi....Istina,boli.Sada znam....Ona je bila težak šećeraš i nije smela ništa slatko a kupila je teglu meda....Hiper inflacija je omogućila jednoj grupi ljudi da otkupi fabrike,vile,stanove, da uzmu sve što se može uzeti.Neko više nije mogao, od svoje penzije,da živi ...Decom,nas je,zvala.

Meeldib! 6