Kasutaja elektromen päevik
Mraz,veče, sumrak se se polako spušta.Zamišljen, prelazim nov most na Adi , uživam u pogledu i radastan sam,divim mu se, što napokon postoji.Odjednom, šokoiran, gledam ispred sebe na asvaltu i ledu, zgrčeno telo,mlade žene.Pored mene, na mostu, prošli su neki ljudi,ni osvrnili se nisu.Saginjem se ,drmam je za rame.Počinje da se trese,podiže glavu.-Šta Vam je,šta je sa vama?-pitam i polako je dižem.Ona se ko prut trese,drhti.Ko zna koliko je dugo ležala tu, moram da je zgrejem,uzimam telefon zovem hitnu pomoć.Dajem joj rukavice,grlim,njene promrzle ruke se tresu.-Šta je sa vama?- pitam a ona pokazuje na torbu,na asvaltu i rasute stvari iz…
Šetam i nešto se čudim,razmišljam,mator sam,bio sam mlađi,lepši,jači a od kada sam prestao da pušim, sve više se žena, lože na mene.Samo kada bih hteo, mnoge bih mogao da imam.Ulazim u" erotik-šop".Hoću da obradujem moju dragu.Ona se malo teže "pali",da joj dam sa nečim da se igra a ja ću da gledam.Na jednoj polici stoje neke male kutijice.Ljubaznu prodavačicu pitam:-Šta Vam je to?- -To su vam mirisi,feromoni.To su mirisi koji privlače muškarce ili žene.Koji Vam treba?- "Pa kako koji?"-mislim se u sebi.-Dajte mi onaj koji privlači žene.-Uzimam ga u ruku,mirišem.Brzo ga od sebe sklanjam,uopšte mi ne prija i shvatam.To je…
Zvono budilnika me budi.Još oči ne otvaram a ruka mi cigaretu hvata i pali.Osećam duboko u sebi opuštajući,prijatan ukus,duvanskog dima, prva cigareta ovoga dana od njih sedamdesetak.....Žurim,imam nešto da radim, na jednom Dunavskom splavu....Koračam,noge mi teške,kolena me bole,nosim alat,nikada stići,cigareta na usnama visi,ne mogu bez nje:-"Uh,ala je daleko."-mislim.Kej i Dunav se protežu,rano je,nigde nikoga.Odjenom, nešto, protrča pored mene,ja kao da stojim.Tanke noge,staračko telo,deka od nekih osamdesetak leta,nestaje,odlazi a mene umorne noge bole.Ne mogu da verujem,zastajem da odmorim,teško dišem.Bacam pikavac i jedna crna misao mi prolazi kroz glavu:-"Dosta sam lagao sebe,da uživam,nepušim ja nju,ona puši mene."-...Kući sam.Gledam puno pakli cigareta i…
Žurio se što pre da joj donese.Bakica je uvek bila dobra prema njemu,bez bakšiša nije ga puštala da ode.Onu, malu čašicu rakije, je pio da joj učini volju,znao je da je njoj do razgovora.Koliko je samo puta pomogla u vezi škole i njegovoj deci.Žurio se, sa gomilom para u torbi za koje je znao da sutra neće vredeti ništa.Ako želi, nešto da kupi, moraće to odmah.Zvonio je na vrata i čekao,znao je da ona ne može da otvori brzo.-Pa,gde ste dosad,uđite,več dugo vas čekam.-prekorno će baka a na licu joj smešak.-Dobar dan.Prvo sam kod vas,ali zna se kad se naštampaju…
Sedela je na fotelji prekrivena ćebetom,sedu kosu je prekrila šarenom maramom.Prozor se nalazio iza njenih leđa,volela je tu da sedi,imala je dosta svetlosti,da prelistava svoje slike,najlepše radove njenih đaka, sa raznih takmičenja,priredbi.Imala je biblioteku knjiga,preko celog zida,kupovala ih je od uličnih prodavaca,dobijala od dece,prijatelja.Televizor je skoro stalno bio uključen,ali malo šta je gledala na njemu,jednostavno,zvuci,priča, pravili su joj društvo.Pogleda u njega i oseti zahvalnost prema komšiji koji ga je nekoliko puta popravljao.Nije imala novca da mu plati a on nije hteo ni da čuje pa je krišom njegovoj deci kupovala čokolade..Osetila je nestrpljenje, poštara još nema,da joj donese to malo…
Čudo,neviđeno.Toliko bajki sam pričao svojoj deci ,ni jednu nisam zapamtio a onda se pojavi Snežana i kaže:-Hajde da se igramo.- Ma ovo ne važi, gde su ti tvoji patuljci da te prate.Kriješ ih za proslavu Nove Godine.Samo kad pomislim:-šta će sve da ti rade.-Kuckam. ova slova,kasno je, noć je,oči mi se sklapaju.Kako bi bilo lepo,da pokuciš na vrata,ušinjaš se tiho,legneš pored mene,zagrliš me,sneguljice moja mala.Ma pusti bajku,patuljke i princa,ja sam tu i ja sam java.Noć je,sanjarim,mislim na tebe, još nisi donela sneg,sneguljice moja mala...
Napolju hladno, zima,još jedna godina brzo priđe.Toplo,zagrejano kupatilo,tiha muzika koju volim,kada puna vode,pene,soli, mami me,uživam u njoj kao što fetus uživa,bez problema,boli u utrobi majke.Ležim u vrućoj vodi,slušam muziku a misli mi lete nekud daleko,sećanje se budi.Deca.Gde li su sada?Šta rade?Bili su tako mali kada sam im kupio kuče.Malenu pudlicu,zlatne boje.Vreme je bilo teško,kriza,dao sam svaki dinar što imam i žena je bila ljuta,zbog toga je htela da se razvede.Ne,ne pitam pošto,zar dečja sreća,te oči što se raduju,cakle, imaju cenu?Puštali smo zmaja,izmišljali priče,igrali razne igrice,umeo sam sve da im spremam.Pauk u ćošku,u hodniku, bio nam je mezimče.Hvatali smo mušice,hranili ga…
Ovo je savet koji vam čika daje.Život je kratak i onaj ko uživao nije, taj ni živeo nije.Ostavite: slike,pisma ,uspomene za starije dane.Krenite u život, tu nema šta da vas plaši,osim što plašite sebe,same.Sviđa vam se dečko,čovek,pomislite:-Gle kakav dasa!- telo vam zatreperi,srce zaigra a onda,nešto vas ukoči,misao crna:-Šta ako?-pa toliko bolesti ima.Ne,moje drage dame,nemojte stati,ona je vlažna,ona ga traži,idete protiv sebe,sama.Možda je čovek vaših snova,možda samo prolaznik ali ako ne pokušate, nikada nećete znati.Pamet u glavu,počnite igru,on verovatno ima nešto u planu,dajte mu osmeh,pozdrav.P.s. Mnogi od njih se plaše da priđu sami.Kod sebe uvek nosite kutiju kondoma.Posle malo šale,druženja,priče predložite…
Ovo je pitalica za razmišljanje i voleo bih da dobijem odgovor. - Ima jedna kuća.Sve četiri strane te kuće su okrenute prema jugu.Pored kuće je medved.Koje je boje taj medved i zašto?-
1.) Debelu,koja kljuka sve oko sebe, gomilama masnoće i slasti. Onu koja veruje da je u šerpi sva sreća ovoga sveta. 2.)Mršavu,žgoljavu, onu koja sanja kako šeta po manekenskoj pisti a izgubila je svu snagu od gladi. 3.)Lepoticu sa naslovne strane punu šminke i silikona, koju ne smem ni da pipnem u strahu da ne punke neki od tih silikona. 4.) Onu koja: uzdiše,stenje,vrišti tako da je čuje i komšija sa trećega sprata, a osećam, svršila nije.Komšija ujutro kaže: -Svaka čast, care.-a meni muka. 5.)Onu koja mi priča o svima, koja mi otkriva tajne svih svojih prijatelja, kolega, koja voli…