Poslednjih godinapostalo je popularno uraznim emisijama prezentirati sirotinju i traziti humanitarnost od gledaoca te emisije. Obično bude ili tekući račun u donjem delu ekrana ili broj telefona kako bi se moglo pomoći tim ljudima.

Juče gledajući jednu od takvih emisija zgrozila sam se kako ljudi dobro lazu. Na kakvoj samo priči neko hoće da poboljša svoj život. Priče su sve slične, a humanitarnost prema njima iz nekog sažaljenja sve veća.

Primer 1:

Dva dečaka mala, oko 10 godina, žive u nesređeneoj kući sa majkom koja vidi samo 10%. Učitelj iz sela ih povremeno obiđe da vidi kako se snalaze. Imaju jednu kravu i nju gaje da bi se prehreanili i nešto od poljoprivrede. U osnovnu školu idu peške i to oko 10 km dnevno prelaze na relaciji kuća-škola-kuća.

Kada su ih pitali šta im treba oni su odgovorili da im treba da se sredi kuća, da imaju u čemu da spavaju i da imaju u čemu da skuvaju sebi obrok. Razni ljudi su se javili da ima pomognu. Jedan čovek im je čak i ponudio njegovu sređenu kuću i posao u njegovoj pekari, čak i da im sve to prepiše. Medjutim, oni su ipak samo hteli da im se sredi njihova kuća koju im je ostavio njihov pokojni otac.

Posle 5 godina snimljni su ih kao bi prikazali ko im je sve pomogao i kako se danas snalaze u životu. Bajkeri im sredili celu kuću, nov nameštaj, sve novo. Najbitnije je imaju računar i internet. Dobili od raznih poljoprivrednika stoku da gaje, i zemlju da obrađuju kako bi imali hrane. Od pekara dobili stipendiju za skolovanje i omogućen im je posao da rade kod njega kad završe školu…..

Rezultat humanitarnosti:

Oni posle 5 godina ne znaju da komuniciraju kao prvi put kad su snimljeni. Postali su mutavi. Najobičniju rečenicu ne znaju da sastave, a kao klinci imali savršenu komunikaciju. Znaju da igraju igrice. Majka im je odjednom progledala iako nije išla na operaciju. Sada kuva sva moguća jela i ugojila se jedno 20 kila. Ali najbitnije je mama ima mini val od frizure.

Primer 2:

Tri devojčice pre par godina snimljene žive u nekoj maloj šupi i imaju samo jednu kozu. Idu u školu peške 6 kilometara na relaciji kuća-škola-kuća. Žive sa ocem koji ne može da radi,jer je bolestan, a majka ih je napustila..

Kada su ih pitali šta im treba jedna je rekla novi kreveti, druga kupatilo, a najmlađa sestra mobilni telefon.

Opet je humanitarnost raznih ljudi bila jaka. Napravili su im novu kuću koja je bliža školi. Dobili su stipendiju.Dobili računar, svaka od njih ima po mobilni. Dobili stoku da brinu o njoj kako bi imali hrane…..

Rezultat humanitarnosti:

Posle par godina starija sestra ide na fakultet, kad su je pitali kakav je sudent samo se nasmejla. Sramota ju je bilo reći istinu. Srednja sestra ide u srednju skolu, kaže dobar je učenk, kao i najmlađa sestra. Otac im se pomladio jedno 10 godina. Sad odjednom cepa drva za zimu. Kuva, sprema po kući. Obučeni po najnovijoj modi. Ma sve u fulu.

Primer 3:

Sestra i brat žive u nesređeneoj kući, majka ih je napustila. Oni sami a mali. Sestra kuva,sprema, pere, čaki cepa drva … Brat je mlađi od nje ali opet nešto joj pomogne.

Kad su ih pitali šta im treba isto su tražili kao i drugi. Da im se sredi kuća da imaju u čemu da žive.

Dobili su od raznih humanitarnih ljudi i više nego što su tražili. Kuća sređena, dobili računar, novu garderobu, stipendiju….

Rezultat humanitarnosti:

Posle nepunih godinu dana obučeni od glave do pete u najskupljoj odeći. Majka im se vratila, sa modernom frizurom i novim zubima. Deca se samo smeju a ništa ne progovaraju, sada mama odjednom nešto priča o nekoj brizi za decom….

Ovo su samo neki od primera koju su bili prikazivani u raznim emisijama na TV-u. Takođe ovo je divan primer kako roditelji koriste decu da bi došli preko humanitarnih ljudi do poboljšanja svog života. Pri tom ti roditelji neće da rade da zarade novac. Za njih je strašno da fizikališu kako bi omogućili bolji život svojoj deci. Pa smišljaju razne priče i u dogovoru sa komšijama ili drugim ljudima zovu televiziju da snime njihovu decu kao se pate i muče kako bi im se omogućio bolji život.

Od sve humanitarnosti koja se daje od 100% - čak 80% je lažnih predstavnika kojima je to potrebno, a samo 20% onima kojima je i te kako ta pomoć potrebna.

Uvek sam za da se nekome pomogne ukoliko je neko bolestan, pa su potrebna novčana sredstva za operaciju i oporavak. Uvek sam za da se deci koja uče, koja su dobri sportisti da im se omogući stipendija kako bi napredovali. Uvek sam za da se pomogne onima koji se bore za kulturu i umetnost, jer to nam sve više svima fali.

Kada dajete nekome pomoć dobro se prvo raspitajte kome je to zapravo potrebno. Nemojte da vas neko pređe i na takav način iskoristi.

Meeldib! 16