Duso moja,


Secam se da sam ti jednom rekao da mnogo volim pisma….I secam se da si se bas obradovala. Rekla si mi: “Ima nesto u tim pismima…nesto tako carobno, opijajuce…Nesto sto te vuce da im se nebrojeno puta vracas i iznova citas rec po rec, recenicu po recenicu…I uvek procitas nesto novo, nesto sto si prethodni put propustio…I cudis se kako je moguce da ti je to promaklo… Da, zaista ima nesto neobjasnjivo u pismima” Govorila si kako imas citavu jednu gomilu pisama koja su jedno drugom slali tvoj baka i deka i kako si ih sve zajedno svezala trakom i cuvas ih u svojoj fioci…Rekla si mi: “Moram jednom da ti ih pokazem…Prvi put cim se ukaze prilika… Hoces?” Nasmejao sam se i rekao:”Naravno da hocu, voleo bih.” “Da! Imam ideju!” – uzviknula si ushiceno: “ Evo, spremices nam palacinke! Obecao si! Ja cu pospremiti sobu, skuvati kafu, sipati pice…. Celo popodne cemo jesti palacinke i citati pisma!” I blistala si od srece, kao dete…Smeskala se i blistala…Da li treba da ti kazem koliko je bio divan taj trenutak kada sam mogao da naslutim i uzivam u toj tvojoj sreci? Secam se da mi je tada palo na pamet kako dugo, jako dugo nisam pisao pisma…I cinjenica da nisam imao kome da pisem i da su ljudi odavno zaboravili na takav vid komunikacije me je pomalo rastuzila….”Ja bih volela da napises pismo….Evo napisi meni” – rekla si. Nisam znao kako tebi da napisem pismo. Znao sam toliko toga o tebi, najsitnije detalje, znao sam cak i one o kojima mi nisi pricala, ali, eto, nisam znao kako da ti napisem pismo. Cudno, zar ne? A onda si se dosetila i rekla: “Zaista, ti toliko toga znas o meni, znas me od korica do korica, a ja o tebi tek nesto malo….Samo ono sto mogu da naslutim i osetim. Nisi fer, stvarno nisi fer!” , durila si se, istom onom strascu malog deteta kojom si se samo nekoliko trenutaka pre toga smejala i radovala… A ja nisam mogao da ti objasnim da su tvoji osecaji nepogresivi i da sam ja, u stvari, uzivao slusajuci te….bas svaki put….I nisam mogao da ti objasnim da sam se pred tobom uvek osecao razoruzanim…Ja, rodjen kao ratnik, sa macem u desnoj i stitom u levoj ruci, pred tvojim recima i tvojom pojavom uvek pozeleo da ih odlozim….A ti si umela da mi pricas….”Znas, ja nisam bas dobra sa zagrljajima” – govorila si- “Hoces li mi pokazati?” , a onda bi znala da u sred naseg razgovora pocnes da recitujes stihove Balasa: “Napisi mi pesmu, mazila se, i nisam znao da li cu umeti….Reci jesu moje igracke, cakle mi se u glavi kao oni sareni staklici kaleidoskopa i svaki put mi je u glavi neka druga slika…” i nastavljala: “Napisi mi to pismo, volela bih da citam…Nije tesko, vidis kako je Balasevic napisao pesmu, samo pustis da iz tebe istece…Nabacaj preko reda recenice, nije bitan smisao, samo da imam sta da citam” – govorila si umiljatim glasom. Nasmejao sam se i pomislio: Lako je Djoletu bilo da napise pesmu, on je video i znao raspored mladeza na ledjima te zene, a ja cak i ne znam da li ti imas mladeze…. Ali znam za kozu na tvojim rukama, na tvom vratu koji bi vrlo cesto umela da izvijes u stranu kad razgovaras sa mnom… znam da sam vrlo cesto, ponekad i nesvesno, prstima dodirivao svaki i najsitniji deo na njoj…Kao da sam zeleo da jagodice mojih prstiju upiju sto vise beline tvoje koze, kao da sam se bojao da te vise nikad necu videti…..Znam za simpatican oblik tvojih usana, za tvoj pogled koji sam ponekad izbegavao….Ne, nisam se bojao Neretve u tvojim ocima i tvojoj dusi, naprotiv….Naucio sam ja da plivam jos kao mali…Izbegavao sam jer sam mogao da joj se prepustim i zaplivam....Znam za tvoju kosu u kojoj su isprepletani tvoji snovi i znam, da koliko god se ponekad ljutio na vetar koji ti je mrsio i zaklanjao lice od mog pogleda, u isto vreme sam mu i bio zahvalan jer sam onda rukama mogao da ti je sklanjam sa lica i jos dublje zaronim u nju….Iz nje bih vadio sve one snove i stavljao pred tebe…A onda ih kacio na tvoje siske, da ti budu tu blizu, da mozes uvek da ih vidis…. Zaista dugo nisam pisao pisma….Rekla si mi: “Nije tesko, samo pusti da iz tebe istece…." I ja te poslusah I pustih da istece…I eto, napisah ti pismo…. duso moja….

Meeldib! 6