:)

Ponekad je tesko naci prave reci. Onda kada mi je tesko,kada izgubim poverenje u sebe,tada mi treba prijatelj.U zivotu sam se mnogo puta razocarao u prijatelje,bar sam ih ja tako smatrao .Veliki sam emotivac,mada oni koji me poznaju,nikada to ne bi rekli.Imao sam prijatelja,on mi je mnogo znacio.Prijalo mi je njegovo drustvo,sale i u njemu sam trazio oslonac za sve.Okolnosti su se promenile,ne kod mene,vec kod njega.Tada sam se osetio suvisan.Sve se promenilo.Nema vise nasih razgovora,SMS poruka,nasih sala a meni to mnogo nedostaje.Neki me pa ubedjuju da to nije tako,ali tako mi nedostaje da me pozove da me pita kako sam,(jer prijatelji su ljudi koji te pitaju kako si,i sacekaju odgovor)sta ima novo,kada zna da mi je tesko,a zna!Neki su mi rekli da ga zaboravim,da oprostim,mada on treba da se pomiri sa mnom kao i sa sobom sredi stvari i da bude otvoren u njegovim stvarima,..ali mi niko nije rekao kako to da sredimo jer niko nece da se upliće u ovaj slučaj. Negde imaju i istinu. Za mene je prijateljstvo kada se posvadjamo i odlucimo da je kraj,a onda ostavimo sa strane nas ego i kazemo TREBAS MI! Obican prijatelj ocekuje da ti njemu budes na usluzi,a pravi…Mozda sam ja previse ocekivao?

Meeldib! 4