‎"Nemoj nikada..Nemoj da mi uputis vise nijedan pogled,cak i ako bi smeo.
Svaki tvoj pogled samo nove uspomene pise
i tiho,necujno urezuje tvoje ime u neke moje jos nerodjene rime
zute i plave boje,a ja nisam sigurna da bi to ti hteo.
Ne budi moje orkane snene da se neki ne zakovitla iz pene,
ponasaj se i dalje kao da ne postojim,
i kao sto si do sad umeo nastavi da gledas kroz mene
u nedogled iako tu ispred tebe stojim...
Nemoj da mi uputis vise nijedan osmeh.
Jedan je dosta.
Pomislicu da u tom novom jos nesto pise
i bojim se,izazvacu podsmeh kod onih kojih se sve tice..
U meni se rodi i osta zelja koja klija i raste,
i izvija se i trudi da izleti u nebo i nemoguce preraste.
I zato nemoj,nemoj nikad vise da mi poklonis nijednog smeska.
Zamisli da me nema,da ne postojim,tako je bolje.
Moram to da te molim jer se bojim,
strasno se bojim da je tvoj osmeh samo greska.
Pokloni tvoj osmeh tamo nekoj drugoj,i petoj,i sedmoj,
pokloni ga onima koji ce znati da ga vrate,
onima koje ne vole cekanje,
kojima nije problem da svojim osmehom uzvrate
odmah,bez razmisljanja,a da ga prime jos manje.
Pokloni ga njima,meni nemoj,
jer moj osmeh predugo sanja dok ne ugleda svitanje,
predugo cezne da izleti,predugo plete sarene duge,
predugo trepti dok ne sine,a za sve to vreme moje usne su neme.
Zato me zaboravi jer ja nisam kao druge,
ja sam iz neke sasvim druge seme.
Nemoj da mi uputis vise nijednu rec,cak i ako to zelis.
Sve reci mogu da imaju i drugo lice,
i sta ako ti to prekasno shvatis i pozelis da ih vratis
i pricuvas za neku drugu zgodu kad vidis sta u mojim ocima pise,
pa se oveselis,a vec je kasno,vec si ih pustio da odu?
Ne,nemoj mi reci ni jednu rec vise,
bojim se da ce ii moje reci da poteku izazavane tvojim
pa ce da se sliju u mocnu reku i da teku i teku..
Tako se bojim da ce iz mene bujica da provali,
da mi nece biti dovoljno sve vreme u nasem veku
da iskazem sve sto smo do sad odcutali...
I nemoj nikad da me trazis,
cak i kad se osmelis pa to pozelis,
cak i ako se na to odvazis,
cak i ako ti konacno sine da sam ja Ona,jedina prava za tebe,
ona jedna od miliona koja ti pruza more tisine
i svu silinu uragana u istom trenu.
Ne,nemoj da me trazis,
pusti me da sama svoje dane brojim,dok postojim,
dokle god trajem nekih dana,dokle god moje vreme curi.
Ne daj da ti misli na tu stranu skrenu,niposto ne daj.
Ja se neizvesnosti vise ne bojim,
ali bih radije da pozurim i da se sakrijem u uspomenu...
Bojim se,strasno se bojim ako me nadjes
da cemo zajedno da potecemo istom snagom,
istom silinom,istom zestinom,
i da cu poceti da postojim,stvarno postojim,
od tada pa sve do svog kraja.
Probudices moje orkane i bujice i reke,
moji snovi ce da dobiju lice i da ostvare zelje daleke.
Ali,sta je sve to?
Sve ce to jednom morati da stane,
jer kad tad stane sve sto jednom krene
jer kratak je ovaj ljudski vek i prolazan poput lepote maja.
A ako me ne nadjes,ako me nikad ne nadjes,
ja cu imati tebe i ti ces imati mene
odavde pa do vecnosti,zauvek,
bez pocetka i bez kraja. ‎"

Meeldib! 5