Kratki uzdah jos jednom donosi kraj..U tisini,kradom ispustena suza klizi niz lice,odnosi ogorcenje,nivelira davno nakupljene strahove..Nestaje ponovo..Sva obecanja,zar nikad ih nece ispuniti?Zar sve sto sam videla bila je iluzija?Njegove ruke ponovo me podsecaju na davno ugusene snove,njegov osmeh na svetlost kojom me je ispunjavao..Utopila sam nocas svoje detinjstvo u posudi secanja,stvorila svet u kojem me nije mogao povrediti..gotovo je..izgubila sam voljeno,ostala sam zatocena u kavezu zivota,zacakljena u dvorcu usamljenosti..Volim ga,a ne shvaca moju zelju,zudim a izgubila sam ga..

Meeldib! 2