Svet mi se srusio kada si mi rekla da me ne zelis vise i da si mislila da me volis, kako je to bolelo...

Srce mi se slomilo na bezbroj komada, jos uvek cujem eho lomljavine, jos uvek se nadam da je sve bio san i da ces se pojaviti kad osvane dan, a zivot prolazi, sve se menja osim moje ljubavi prema tebi.

Znam da zvucim pateticno i da treba da nastavim dalje, ali sad me sve to smara i pogadja, ne znam sta da radim sa sobom, da li da prestanem sa borbom, da li da pokusam da te vratim, toliko pitanja, a sve su dalja jutra i sve teze noci...nadam se da ces doci ili da ce se nesto epohalno desiti, pa cu se samim tim i osvestiti i poci dalje.

pocelo je prolece a kod mene ziva, veju snegovi, a ne mogu ni snowboard da vozim...zeznuto je kad si povredjen...sad sam kao lav, grizem oko sebe i sve me nervira...

eto, nije neko pisanije ali sam se olaksao, bar za koji minut, a onda ce opet po starom....