... I iz srca kroz reci izadje komad duse,
kao vekne hleba iz peci dok se puse...
A srce moje kuca, kuca veoma jako...
Sama sebi govorim: "napred, bori se, jako"...
Dok svaki misic tela mog osim srca,
Oslabljeno radi, tesko, tuzno grca...
Iz moga oka, klizi niz lice hladno,
Kap vrela, i upija hladnocu gladno...
Misli naviru, ali ne uspevaju od usana dalje,
Niko ne cuje poruke, koje srce moje salje...
Iako mi je tuga, u oku, dusi, telu,
Ja krijem, krijem sve, krijem i kap vrelu...
Niko ne vidi kako hladan sneg u meni veje,
Kazu: "pogledaj je, uvek se smeje...
"Vesela je" tako kazu "nista joj ne fali"
A ne vide kap vrelu sto obraz zali...
Ali idem napred, ne obazirem se, ne,
Bodrim se i pitam: "Ko, sta meni sme?"
Idem napred, trudim se koliko to mogu,
Iako me sve to obara sa nogu,
Pokusavam da ostanem od svega jaca,
Daleko od tuge, daleko od placa...
I nastavlja u meni bitka zivota mog,
Ko ce mi pomoci, da nadjem kog?
Ko ce sa mnom uvek da se smeje,
Ko ce hladan obraz, bez suze da greje?
Ko ce mi pomoci da prebrodim tugu?
Sve to moram naci, u jednome drugu.
A kad drug taj nauci da mi pomogne kako,
kroz zivot cemo zajedno proci, veoma lako.
Pitam se, zelim da saznam, sta se u meni skriva?
Nesto kao maslacak? Ili kao kopriva...?
Ali saznacu, verujem u sebe ja,
Ali neka mi, neko pomoc da..

Meeldib! 5