Породица Броз

• Породица Броз је породица маршала ЈугославијеЈосипа Броза Тита (1892—1980), доживотног председникаСоцијалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) и Савеза комуниста Југославије (СКЈ). Потиче из hrvatskog zagorja, а данашњи потомци живе у Београду и Загребу. Јосип Броз Тито је из пет бракова (три званична) имао двоје деце - синове Жарка и misu, и шесторо унучића - Јошку, Златицу, Едварда, Светлану, Александру и Андреја.

• Порекло

Јосип Броз Тито рођен је маја 1892. године у Кумровцу, малом селу у Хрватском загорју. Његови родитељи - Фрањо (1860—1936) и Марија Броз (1864—1918), рођена Јавершек имали су укупно петнаесторо деце, од којих је њих осморо умрло - двоје на порођају, а петоро у доби од две године. Међу рано преминулом децом били су: Јосипа (1881—1883), Анка (1887—1889), Марија (1889—1890), Јана (1890—1891), Антонија (1897—1897) и Франица (1903—1903), а међу преживелом: Мартин (1884—1964), Драгутин (1885—1932), Матилда (1896—?), Вјекослав (1898—1976), Стјепан (1893—1976), Тереза (1902—?) и Јосип, који је рођен као седмо дете по реду.

Титов отац, Фрањо био је средњег имовинског стања, а од свог оца Мартина наследио је осам јутара земље. Упавши у дугове био је присиљен да полако продаје земљу и на крају постане надничар. То је била уобичајна слика живота сељака тога времена у Хрватском загорју, које је било аграрно пренасељено и угрожено успоном привреде и потиснуто порезима. Како су деца одрастала, тако су одлазила од куће - синови у потрази за послом, а ћерке су се удавале. Године 1912. Титови родитељи су се преселили у заселак Крањица, код Купинеца, где је Титов отац радио као лугар-чувар на земљишту једне банке. Банка му је сазидала малу дрвену кућу и доделила мали плац. После смрти супруге Марије, која је умрла 14. јануара1918. године, од упале плућа, Фрањо је кућу коју је добио од банке продао ћерци Матилди и зету Алојзију. Тада је прешао да живи код једне удовице, али ју је касније напустио и вратио се у Кумровец, где је живео код сина Драгутина и снаје Антоније. Умро је 16. децембра 1936. године у болници у Загребу. Тада је сахрањен на загребачком гробљу Мирогој, а 16. јула 1957. године његови посмртни остаци су есхумирани и сахрањени на гробљу у Купинецу, поред супруге Марије.

• Титова браћа и сестре

Од укупно четрнаесторо браће и сестара, колико је имао Јосип Броз Тито, њих шесторо је поживело, док су остали умрли као деца. Један брат му је умро 1932. године, док су остали - три брата и две сестре били живи и после завршетка Другог светског рата.

• Мартин Броз (1884—1964)

Мартин Броз, најстарији Титов брат, рођен је 9. јануара 1884. године, као друго дете Фрање и Марије Броз. Он је, док је Тито био још мали дечак, отишао у свет да ради. Радио је као радник на железници у Бечком Новом Месту. На Мартинов позив, Тито је од јесени 1912, па до одласка у војску, у јесен 1913. године, становао код њега.. За време боравка у затвору, 1928-1934. године, Тито се дописивао са братом Мартином. После завршетка Другог светског рата, 1945. године, Мартин је становао у граду Шопрону, у Мађарској, као пензионисани железнички службеник. Тито га је позвао да се пресели у Југославију, али је овај то одбио јер је превише био везан за свој дом. Посетио је Тита, заједно са супругом у Београду, маја 1946. године. Умро је 23. априла 1964. године у Шопрону, где је и сахрањен. Мартинова деца - Марија и Фрањо, често су посећивали стрица у Београду. Марија је водила бригу о другом Титовом сину Миши, као и о Јошки и Златици, деци Титовог првог сина Жарка. Фрањо је радио као службеник у амбасади СФРЈ у Будимпешти, све до 1981. године, кад је пензионисан.

• Драгутин Броз (1885—1932)

Драгутин „Драго“ Броз рођен је 10. августа 1885. године, као треће дете Фрање и Марије Броз. Живео је у Кумровецу и бавио се земљорадњом. Умро је 1932. године. Са супругом Антонијом имао је четири сина, од којих су тројица погинули као партизански борци - Драгец је стрељан у логору Јасеновац, Фрањо је погинуо у борбама код Вараждина 1942. године, а Јосип-Пепек је стрељан у Загребу 1942. године.

• Стјепан Броз (1893—1976)

Стјепан „Штефек“ Броз рођен је 21. децембра 1893. године, као осмо дете Фрање и Марије Броз. Као младић, заједно са Титом је учио машинбраврски занат и једно време је радио као ауто-механичар у државним установама у Загребу. После Првог светског рата, се оженио Катом Глухан и настанио се у селу Братине, код Купинеца, где се бавио земљорадњом. Умро је 1976. године.

• Матилда Броз (1896—?)

Матилда Броз рођена је 6. фебруара 1896. године, као девето дете Фрање и Марије Броз. Удала се за земљорадника Алојзија Ослаковића и са њим живела у селу Крањици, код Купинеца. Имала је осморо деце, а њен син Јосип узео је презиме Броз.

• Вјекослав Броз (1898—1976)

Вјекослав „Славко“ Броз рођен је 13. августа 1898. године, као једанаесто дете Фрање и Марије Броз. После рата је радио као чиновник и чувао је државне зграде уСамобору. Тито је са њим био веома близак и често је свраћао код њега. Умро је 1976. године, а боловао је од сличне болести као и Тито и исто му је пред смрт била ампутирана једна нога. Са супругом Катом, имао је двојицу синова Владу (1924) и Бранка (1926), који су обојица били у партизанима и веома блиски са Титом. Владо је имао ћерку Лидију, а Бранко са супругом Војком ћерку Катицу. Године 1982. Бранко је у Загребу објавио књигу сећања - „Мој живот уз Тита“.

• Тереза Броз (1902—?)

Тереза Броз је рођена 27. августа 1902. године, као четрнаесто дете Фрање и Марије Броз. Била је радница и удала се за Драгутина Ферјанића, обућара. Године 1974. године се тешко разболела и неколико последњих година живота је проживела у једној загребачкој болници.

• Остала родбина

Поред рођене браће и сестара, Тито је био веома добрим односима са породицом своје тетке Ане (1873—1951), рођене сестре његове мајке Марије (Тито је тетку посебно волео јер је много личила на његову покојну мајку). Она је живела у селу Требче, код Подсреде, у Словенији и Тито је код ње често навраћао, како у предратним, тако и у послератним годинама, све до њене смрти 1951. године. Такође је био у добрим односима и с њеном ћерком Аном Констањшек.

Тито је био у контакту и са братом од стрица Мартином Брозом, који је био учитељ и живео у Кумровецу.

• Титове жене

Јосип Броз Тито имао је пет жена, од којих је са три био венчан, а са две имао децу. Иако се уз Титово име везује велики број жена, званична историографија помиње само четири жене, док се његов краткотрајни брак из 1936. године ретко спомиње. Све Титове жене биле су доста млађе од њега и скоро све су биле различите националности - прва је била Рускиња, друга Словенка, трећа Немица, а четврта и пета Српкиње.

• Пелагија Белоусова (1904—1968)

Пелагија Белоусова звана „Полка“ је била прва Титова венчана супруга. Са Титом се упознала у Русији и венчали су се јуна 1919. године у Руској православној цркви. Године 1920. су дошли у Југославију и ту живели до 1928. године, када је Тито ухапшен. После његовог хапшења, она се вратила у Совјетски Савез, где је живела до смрти. Од Тита се званично развела 1936. године. Била је жртва стаљинових чистки и у затвору је боравила од 1938. до 1940, и у периоду од 1948. до 1957. године. У браку са Титом родила је четворо деце - прво дете је умрло одмах по рођењу, док су друго двоје Златица и Хинко умрли као деца, тек четврто дете - син Жарко је поживео. Касније се поново удала и имала ћерку Нину. Умрла је 12. априла 1968. године.

• Луција Бауер (1914—1937)

Луција Бауер, право име Ана Кениг (нем. Anna Koening), била је друга Титова венчана супруга. Са Титом се упознала у Москви, где је такође, као и он радила уКоминтерни. Била је удата за истакнутог немачког комунисту. Венчали су се октобра 1936. године под њиховим тајним именима - Фридрих Валтер и Елза Луција Бауер. Убрзо по венчању, Тито је послат у Југославију, а Луција је остала у Москви, где се бринула о Титовом сину Жарку. Године 1937. је ухапшена, под оптужбом да је шпијунка Гестапоа и стрељана.

• Херта Хас (1914—2010)

Херта Хас је била трећа Титова супруга (прва невенчана). Са Титом се упознала 1937. године у Паризу, где је био регрутни центар шпанских добровољаца. Она је тада била курирка, која је размењивала партијску пошту између Париза и Загреба. Везу су започели крајем 1939. године, након поновног сусрета у Истанбулу. По доласку у Загреб, живели су заједно под илегалним именима - Марија Шарић и инжењер Славко Бабић. Њихов брак потрајао је до почетка Другог светског рата, 1941. године, када је Тито напустио Загреб и прешао у Београд. Херта је остала у Загребу, где се убрзо породила и добила сина Александра Мишу. Касније је била ухапшена, али је1943. године размењена за немачке официре. Тада се поново сусрела са Титом, али је он тада већ отпочео везу са Даворјанком Пауновић. После рата се поново удала и добила две ћерке. Умрла је 5. марта 2010. године у Београду.

• Даворјанка Пауновић (1921—1946)

Даворјанка Пауновић звана „Зденка“ је била четврта Титова супруга (друга невенчана). Са Титом се упознала почетком 1941. године на једном партијском курус у Загребу, а везу су започели по његовом доласку у окупирани Београд, маја 1941. године. Даворјанка је тада била специјални курир ЦК КПЈ, а потом је постала лична Титова секретарица. Заједно са Титом, прошла је читав ратни пут, а крајем рата се разболела од туберкулозе. Била је пребачена у Совјетски Савез на лечење, али се вратила у Југославију, где је умрла 1. маја 1946. године.

• Јованка Броз (1924—2013)

Јованка Броз, рођ. Будисављевић, је била последња-пета Титова (трећа венчана) супруга. Са Титом се први пут сусрела у Дрвару 1944. године, а после ослобођења је почела да ради као хигијеничарка у Белом двору. Касније је постала Титова секретарица и љубавница. Венчали су се 1952. године и све до половине 1970-их годинаживели су у складном браку. Каснијих година, Јованка је дошла у сукоб са појединим политичарима, који су се трудили да је одвоје од Тита, у чиме су и успели 1977. године. Од разлаза са Титом, до његове смрти, 1980. године, живела је у вили у Ужичкој 15, а потом је пресељена у једну вилу преко пута Белог двора. Дуги низ година живела је у својеврсном „кућном притвору“, а тек 2009. године је добила лична документа. Умрла је 20.октобра 2013. године у Београду.