Mislim sta da kazem?:))))Na ovom svetu postoji toliko lazljivih ljudi koji pokusavaju da zadobiju tvoje poverenje zasnovano na lazima...Danas nikom ne treba verovati,jer uvek kad sam nekom verovala,uvek sam se i zaj****!!!Verujem nekim ljudim aovde na sajtu,i njih mogu nabrojati na prste jedne ruke,nazalost je tako!:(

Malo mi se smucio ovaj grad,hocu nazad u svoj grad,hocu svoje prijatelje na koje mogu da se oslonim i sa kojima mogu da se smejem i placem!Ovde mi je osoba koja mi je sve na svetu,moja drugarica,sestra,cimerka...i moj mali pas...:(

Fakultet kao fakultet,tezak,na vezbama upadam u depresije kada vidim decicu kojoj je potrebna ljubav pre svega,a zatim i sve ostalo,pokusavam da ne primam sve k'srcu,ali ne mogu...jednostavno je tako i oni su tu gde su,i mi smo tu gde smo!!!!

Danas je decak sa Daunovim sindromom sedeo kod mene u krilu i tako je zaspao da mi je bilo zao da ga budim,pa sam cekala da se probudi i tako dok sam ga drzala u krilu razmisljala sam o stvarima koje ljude opterecuju:da li imam decka,da li cu izaci veceras u grad,kakva mi je sminka i td...a ne shvatamo da smo VEOMA SRECNI JER SMO RODJENI BEZ IKAKVOG OSTECENJA!!!!

Meeldib! 16