Пријатељ је човек добар, здраве душе, исправних мисли, беспрекорног морала, веран у љубави, искрен на речима, искрен саветник, постојане душе, отворен, истинољубив, правдољубив, човек врлине. Пријатељ је слика и прилика свога пријатеља и до крајности осетљив, осећа душевно расположење пријатељево и страда душевним страдањем свога пријатеља.

Пре него му се пријатељ и исповеди, он га претекне и хита му у помоћ пре него му је овај и затражи, и спремно му се предаје и помаже му ако је у опасности. Брани пријатеља и излаже се опасности њега ради.
У пријатељевом телу обитава душа пријатеља. Он је добар саветник, увек говори што је најбоље за и стара се за част и име свога пријатеља. Пријатељеве светиње су и његове светиње. Истински пријатељ је моћна заштита, и ко је њега нашао, нашао је благо. Пријатељ је највећа срећа. Добар пријатељ је непроцењива вредност, драгоценија од сваког блага. Његовој красоти нема равне. Пријатељ и у несрећама и у радостима остаје исти. Истински пријатељ хвали вредности које су похвале достојне и отворено куди оно што је за куђење.
Еурипид је рекао: „Истински пријатељи немају ништа своје, него им је имање заједничко“. Ништа није боље од правог пријатеља. Саветовање његово делује јаче од свакога лека на страдалну душу и напаћено срце пријатеља. Његове речи су животни лек. Добар пријатељ може имати благодатно дејство и на душу и на тело пријатеља. Добар пријатељ прима на себе све што недостаје пријатељу и блажи највише оно што се добро чини, а онога који греши највише исправља.

Пријатељ постаје разум, осећање и око пријатеља. Пријатељ је оличење врлине. Григорије Богослов каже: „Веран пријатељ је благо са душом, затворени врт и запечаћени студенац што се у прави час отвара и из којег се захвата“.

Meeldib!