Udala se sa 19 za prilicno situiranog doktora. Rodila mu dve devojcice. Nije ona imala nikakvih spremacica niti pomocnica. Sve je radila sama.I sve je moralo biti bas po propisu I na vreme.

Kasnije kada su deca malo odrasla upisala je I skolu visu da zavrsi, Ii casove Engleskog jezika. I casove aerobika. Nije propustala niti trzne centre niti vecere sa prijateljima. I uporno je ponavljala zena moze sve ako zeli.

Putovala je sa muzem. Oblacila skupe komade. Nije se dogodio niti jedan dan da na stolu ne budu sva 3 obroka.Tacno na vreme. Postovala je sve slave i tradicije.

Cak i kada se zaposlila nije se mnogo promenilo.

A onda je njen muz dosao jednoga dana i saopstio joj da se zaljubio u drugu. Dosta mladju.

Ta mladja bila je cista suprotnost od zene koju vam opisujem.

Ima tetovazu, blajhanu kosu, skolu je preko veze zavrsila i zaposlila se na mesto njegove sekretarice.

A onda se smantala sa njim iako je ozenjen.

Kako god bilo...

On je rekao da se zaljubio.

A onog momenta kada je on otisao njoj se srusilo sve.

Istina sve su kockice bile uredno poslagane ali ta jedna koja je izvucena , srusila je njen savrsen svet.

Pitate se sta je bilo sa tom zenom?

Trebalo je godina da shvati da zivot po pravilima nista ne garantuje. Posebno ne mir i zadovoljstvo duse.

Trebalo joj je toliko vremena da nauci da voli sebe takvu kakva jeste!

Bez onh dodataka koji joj sluze da drugima proda sebe!

Trebalo je da nauci da osluskuje sopstveno srce!

Da je gresiti ljudski!

Da ne zivis ako uporno gledas zivot sa prozora i cudis mu se.

Da je potrebno da skocis!

Pravo u oluju makar bio povredjen.

Da setas po ivici, poigravas se sa sopstvenim granicama mogucnosti.

Da ne sudis niti gledas ljude kroz okvire.

Jer nikada ne znas sta zivot donosi kao i sta donose nestvarni obrti sudbine.

I znate li gde je sada ta zena?

Eto je...

Ide na ples. Osisala se na paz. Promenila posao. Pronasla 10 godina mladjeg coveka od nje sa kojim je srecna.

Eto je i ne mari za sudbinu vise.

Jer zna da je najvaznije nauciti ziveti za tren.

Tek ponekad seti se one tuzne zene, zarobljene u kuci, pravilima, misljenjima drugih...

Koja je bila uverena da sve radi kako treba.

I znare sta?

Mozda je ona I radila kako treba. Mozda nije ispalo sve kako je zelela. Ali kome je pa ispalo sve onako kako je zeleo?

JEDINO VAZNO JE DA OD ONOG STO SMO I STO IMAMO IZVUCEMO NAJBOLJE!

JEDINO ISPRAVAN PUT JE PUT KOJIM NAS VODI NASE SRCE.

PONEKAD OD BUKE AMBICIJA ILI POTREBA NE UMEMO DA GA CUJEMO.

Tada se izgubimo sa puta i bivamo nezadovoljni.

Ali zeleli ili ne obrtima subine zivot nas na taj put vrati.

A sta je bilo sa njenim bivsim muzem?

Ostao je sa sekretaricom i dobio sa njom jos dvoje dece. Ona je napredovala. Prestigla ga.

On je taj koji obavlja mnogo veci deo kucnih poslova.

Oni kazu srecni su.

Meeldib! 25