Obriši prašinu sa ružičastog ogledala
i pogledaj istini u oči...
Nije ni trebalo da zastaneš
tu gde si stala.
Poletela si u oblak sreće
i žmureći videla svet
kakav još nisi videla.
Samo ti se učinilo da si ga prepoznala...
Znaš li, zbog koga si to zatvorila stare knjige
i otvorila čistu stranicu svoga srca...?
Nije on to,
to, što si tražila
i nije neko tebi sličan...
Malo si se zaigrala mala,
to ti je opomena...
on ti je opomena...
A neprimetno ti se u pogled uvukao
i poletela si u oblak sreće
i zaboravila granicu
izmedju sebe i njega,
gde se završavaš ti,
a počinje on...
Pomislila si da je budućnost tu,
već danas
a nisi videla da si greška
u tudjoj priči...
On nije prešao preko praga sadašnjosti,
a tebe je pustio niz strmu liticu budućnosti
da se kupaš u bistrim vodama suza
i stihovima spiraš svoju tugu.
Neće te pamtiti
ni kao poklon sa posvetom
i neće shvatiti
da mu je najveća nagrada
to, što te je, uopšte, imao...

Meeldib! 6