Ne pokušavaj da me shvatiš, mene ni JA ne shvatam. Ne menjaj me, menjam se samo u prvom licu jednine. Ne zapovedaj, ne trpim disciplinu gluposti. Ne objašnjavaj protok vremena, zvučne kapljice kazaljki tečno čitam... Ne precenjuj, vrednost svojih minuta i moje bi dobro prošle u zalagaonici. Odlično tumačim mape koje mi putopisi vekova ostaviše na telu, u glavi... Ne sipaj mi u čašu bljutave izgovore. Žedna nisam... Ne toči vino slepila, dovoljna mi je i ova dioptrija.Sluh je tu, samo ga aktiviraj.Vreme je tu, samo ga na tren ukradi.Ne govori mi... Osuši svoje krpice laži, uštirkaj, ispeglaj, uredno spakuj u svoje spomenare grešaka.Ne otključavaj vrata na kojima piše statično-plitka-nepromišljena,prenerazićeš se preobraženjem nestatično-duboko-promišljene...Ne dodiruj kvaku, odselila se odavde, budalica...Ne otvaraj vrata odselila se odavde nekad JA...Ne razmiči zavese na peronimaprozora čekanja... Ne oduvavaj prašinu sa mene... Više mi ne smeta... Zakasnio si... Zakasnio....

Meeldib!