Dok sedim na simsu u sobi mi je mrak. U prozoru se ocrtavaju oblici kuca i drveca, mutni nebeski pejzaz i zar od cigarete. Uzima mi dah i daje mi figure od dima. Nije mi udobno, ali lepo izgleda onome ko gleda sa strane. Zena, sedi na prozoru, pusi i gleda u praznine. Sta joj je u glavi?

Rojevi misli o estetici, najezena koza od hladnog stakla i kompletna bezdusnost.

Gasim cigaretu u zemlji od saksije u kojoj je pre nekoliko meseci umrla orhideja i bacam se u krevet. Nemam nista da ponudim ni ovoj noci, ni tebi. Kako to da postanem zanimljiva tek onda kada se osecam kao ljuska?

Cuju se odnekud otkucaji sata, vreme curi. Zamisljam mikroskopski uvecan presek zrna peska.

Preostalo je jos 60 kilograma mesa koje mogu da ti dam. Cini sa njim sta ti je volja, samo da se na trenutak osetim kao nesto vredno.