Se pogledna vo ogledaloto i se što uspea da vidi beše nasobranata koža na nejzinoto lice . Beše polna so kaenje i očaj . Kaenje za pogrešnite odluki koi gi napravila , kaenje za zaludno potrošenoto vreme , kaenje za rabotata što možeše da ja ima , za uspesite koi možeše da gi postigne ako samo prestaneše da se davi vo sopstvenata apatija . Ne možeše poveke a da ne čuvstvuva . Se gledaše i ne i se dopagaše ona što go gleda . Si ja vide idninata . Go zede kuferot i zamina .

Meeldib! 3