Kasutaja srna1 päevik
Данас, када се љубав аутоматски повезује са сексом и када су бројне вредности друштва изврнуте, платонска љубав се све више чини ствар прошлости, одраз неких других "чеднијих" времена.
Имамо ли и ми сансу за безграничном љубави какву описује ЕА По у својој предивној љубавној песми?
"Ал љубав нам била је јача од љубави многих
Што старији били Нег ми - Ја
мудрији много нег ми - Ја
нити Анђели, горе на небу,
Ни подморски демони зли
Не могу да ми раздвојити душу од душе
. Лепе Анабел Ли "
Потребно је дефинисати шта је то…
Prodju mi nekako dani.
Sa oblacima zborim,
rekama krugove vracam,
sunce osmehom umorim.
Al noc…
tiha…
beskrajna..
ne znam gde bih s’ njom.
Noc…
Teska rec za izgovorit
u dusi mi napravi lom.
I kao da nikad ne prolazi,
zove me u tminu me vuce!
Kao da ceznja beskrajna
iznad uzglavlja mog,
vesto rukave suce…
A kada dodje tren
da zora mi umije lice.
Kada iz tame izniknu
suncevih zraka iskrice.
Znam da cu opet
dok traje taj kovitlac
vecnosti zivotnog svitanja,
od zlatnih zraka moliti
odgovor na ista pitanja!
Od koje se tuge covek razboli
kad ima sve
a nema trenutak?
Kad ima zamak
a nema svoj kutak?
Kad se zavrse svi ratovi
a on i dalje
nema svoj mir?
Kad ostane bez daha
dok salje poruke u svemir?
Od koje tuge?
Tada mi iznova.
i…
Nema cenkanja,
Duboko verujem da samo jednom u svom životu nađeš ljude koji su u stanju da celi tvoj svet okrenu naopačke.
Reći ćeš im stvari koje nikad nisi podelio ni sa jednom dušom i oni će upiti sve što kažeš i zapravo poželeti da čuju još toga.
Delićete nade u budućnost, snove koji se nikad neće ostvariti, ciljeve koji se nikad nisu ostvarili i brojna razočarenja kojima će vas život počastiti. Ne možeš izdržati da im ne kažeš kad ti se nešto divno desi, jer znaš da će s tobom podeliti tvoje uzbuđenje.
Nije ih sramota da plaču s tobom kada…
Izmedju mene i tebe tako je malo prostora. U taj procep stao bi tek treptaj svetlosti. U njega se smestila nasa ceznja, u njega se smestila nasa ljubav. Tako smo blizu ti i ja, a opet tako beskrajno daleko. Deli nas tek delic najmanjeg dela. A ipak, koliko god se trudio, koliko god tezio i hteo, nikada me neces dosegnuti. Izmedju mene i tebe tako je malo vremena. U taj procep stao bi tek treptaj oka. U njega se smestio nas zivot, u njega se smestila nasa sudbina. Tako smo slicni ti i ja, a opet tako beskrajno drukciji. Usprotivilo…
Razbacala ih po tvome telu.
Nesredjene lezale bi na tebi.
Ostavila bih ti
tek po koji razmak izmedju njih.
Tek toliko,
da mozes da udahnes moje misli.
Dodirnula bih te pogledom.
Grubo.
Ne umem drugacije.
Besramno bih ti se uvukla
pod kozu.
Pod nokte.
Sklupcala bih se u tvom stomaku.
Golicala bih te po mozgu.
Stajala ti na tabanima.
I cutala.
I cutanjem svojim bih te naterala
da pozelis da me uhvatis
kada krenem da padam...
Misli su mi kao paucina.
providne.
Tanke.
Krhke...
I cim ih se neko dotakne,
raspadaju se.
Umrse.
Zapetljaju.
I zauvek pokidane
ostanu da leze u mojoj glavi.
Dok se jednog dana
ne pretvore u prah.
Tada dodji i oduvaj ih
Danas moj mali sin kreće u školu i sve će mu tamo neko vreme biti strano i novo i zato bih molio da budete nežni prema njemu. On kreće u pustolovinu koja ga može odvesti preko kontinenata u avanturu koju će možda pratiti ratovi, tragedija i patnja. Takav će život zahtevati veru, ljubav i hrabrost. Stoga, dragi učitelju, molim vas uhvatite ga za ruku i naučite ga onome što mora znati. Naučite ga, ali blago, ako možete.
Naučite ga da na svakog neprijatelja dolazi i jedan prijatelj. Moraće naučiti da svi ljudi nisu pravedni, ni iskreni. Ali naučite ga takođe da…
Svi znaju da vole, jer su se rodili s tim darom. Neki to rade prirodno dobro, ali većina treba da ponovi gradivo, da se ponovo seti kako se voli, i svi – bez izuzetka – imaju potrebu da gore u vatri svojih proživljenih emocija, da ožive neke radosti i boli, uspone i padove, sve dok ne postignu onu nit vodilju koja stoji iza svakog novog susreta; da tamo postoji jedna nit i, dakle, tela uče jezik duše.
Kada zacute svi zvuci dana iza nas, kada se smire svi ratovi u nama, bar onaj tren pred san, znam da sam ti u mislima i znam da uzdahneš.
I ne umem objasniti tu nit koja nas veže bez obzira na kilometre, ne sve prepreke, bez obzira na svo cutanje između nas, na svo vreme između nas, uvek ostaje ta nit.
I kada cutimo kažemo više nego gomilama reči.
I ja znam da ti znaš sve što precutim, i da vidiš sve što zažmurim, i da osetiš kad mi fališ.
Sudbina, to si.
Neko te samo nacrta jednog dana u…