Napolju hladno, zima,još jedna godina brzo priđe.Toplo,zagrejano kupatilo,tiha muzika koju volim,kada puna vode,pene,soli, mami me,uživam u njoj kao što fetus uživa,bez problema,boli u utrobi majke.Ležim u vrućoj vodi,slušam muziku a misli mi lete nekud daleko,sećanje se budi.Deca.Gde li su sada?Šta rade?Bili su tako mali kada sam im kupio kuče.Malenu pudlicu,zlatne boje.Vreme je bilo teško,kriza,dao sam svaki dinar što imam i žena je bila ljuta,zbog toga je htela da se razvede.Ne,ne pitam pošto,zar dečja sreća,te oči što se raduju,cakle, imaju cenu?Puštali smo zmaja,izmišljali priče,igrali razne igrice,umeo sam sve da im spremam.Pauk u ćošku,u hodniku, bio nam je mezimče.Hvatali smo mušice,hranili ga njima.On je bio naš stražar,čuvar da neko zlonameran ne uđe.Radili smo svašta.Gde li su sada?Isključio sam telefon.Isčekivanja je dosta.Znam,neće da zvoni.Žena i ćerka su daleko.Ćerka se udala za isključivog popa koji veruje,propoveda da samo pravoslavce Bog voli.Ne,ne mislim tako,čovek je čovek bilo koje nacije i vere a ako je dostojan i ako Bog postoji, on je njemu mio.Znam,čuva dete,peva u crkvi i bogu se moli.Ne, ne poznaju me "lake" ženske,muzikanti,ni kafane,sve što sam mogao dati,deci sam dao.A moj sin je,školovaniji od mene i svoj život ima,bolje zarađuje,sa ženom živi sam,mnogo radi,putuje,vredan,uzor je svima.Bilo je teško vreme,ali kakvo vreme dolazi,bojim se,biće teže njima.Ponos,osećam ponos,za sobom ostavljm ćerku i sina,dvoje veoma poštenih,vaspitanih i dobrih ljudi.Ne znaju oni,koliko bole izrađene kosti,ne želim da ih opterećujem,nikada neće znati.Sam sam.Opušten u toploj kadi,punoj vode,punoj pene,muzika tiha se čuje,suza niz lice se sliva,mnogo lepih uspomena,opušten,ležim i uživam.

Meeldib! 12