Kasutaja orihideja53 päevik

Ko zna (ah, niko, niko ništa ne zna.
Krhko je znanje!)
Možda je pao trak istine u me,
A možda su sanje.
Još bi nam mogla desiti se ljubav
Desiti-velim,
Ali ja ne znam da li da je želim,
Ili ne želim.

U moru života što vječito kipi,
Što vječito hlapi,
Stvaraju se opet, sastaju se opet
Možda iste kapi -
I kad prođe vječnost zvjezdanijem putem
Jedna vječnost pusta,
Mogla bi se opet u poljupcu naći
Neka ista usta.

Možda ćeš se jednom uveče pojavit
Prekrasna, u plavom,
Ne sluteći da si svoju svjetlost lila
Mojom davnom javom,
…

Kad govoriš o svom neprijatelju ne zaboravi da bi mu jednog dana mogao postati prijatelj.
Periander

Volite svoje neprijatelje, jer vam oni ukazuju na vaše pogreške.
Franklin

I prijateljima treba reći istinu u lice.
Cankar

Rana koju ti zada prijatelj nikada ne zacijeli.
Kineska poslovica

I trci, trcecimi placnim korakom
sjena crna, stalno ga prati...
Lazno je ljubio i lagao svakom...
Djevojka crna,za to mu plati...
I sada trci trcecim i placnim korakom.

Bura zivota njega daruje
I sve mu od srca, svoga pruza...
Kasno, kad se vrati, majka ga psuje
Ali u kasnoj noci dobije buket ruza..
I jos trci, trcecim i placnim korakom.

S ruzama nije dobio sve,
srce mu nije odbilo tugu..
Htjeo je dugo ljubiti usne..
Htjeo je s neba svuci i carobnu dugu
I sada trci, trcecim i placnim korakom...


(J.P.)

C/P

KADA ME JEDNOM NE BUDE VIŠE

Kada me jednom ne bude više

I dalje će oblaci nositi kiše

Drugome nekom će šumiti more

Iz slatkih ga snova dozivati zore

Kada me jednom ne bude više

Tada me,draga, ne traži, ne zovi

Umjesto suza sa kapima kiše

Nek utjeha budu ti stihovi ovi

Kada mi tijelo progutaju sati

Srce će stati…

Al srce je zemno

Tek dio mene

To nisam ja!

Pravo je – moje – živo i spremno

Kad poželiš, mila, da ljubav ti da

Kada me jednom ne bude više

I dalje će sunce…

Znam, mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene i sreće moje.

Pijana kiša šiba i mlati.
Vrbama vetar čupa kosu. Kud ću?
U koji grad da svratim?
Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka.
Zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam, gladan i mokar,
zašto se nismo sreli nikad?

Il je već bilo? Trebalo korak?
Možda je sasvim do mene došla.
Al ja,u krčmu svratio, gorak.
A ona, ne znajući - prošla.

Ne znam, ceo smo svet obišli
u žudnji ludoj,podjednakoj,
a za korak smo se mimoišli.
Da,…